slike pesnika

Михаил Љермонтов – ПРОЛЕЋЕ



Кад пролећем разбијени лед
Узбурканом реком плови,
Пољем се простре недоглед:
Црне земље голи сводови.

Магла полегне, облацима
Притисне поље неорано,
Злу тугу засеје сновима
У моје срце младо узбуркано.

Гледам, природа је све млађа,
Али млађа је једино она
И кô лани спокојно пламена.

Сваког пролећа она се рађа,
Души дâ мир или неспокој,
А у свему нашу љубав к њој.

(1830)

• С руског препевао Анђелко Заблаћански




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта