slike pesnika

Михаил Љермонтов – ПРОЛЕЋЕ



Кад пролећем разбијени лед
Узбурканом реком плови,
Пољем се простре недоглед:
Црне земље голи сводови.

Магла полегне, облацима
Притисне поље неорано,
Злу тугу засеје сновима
У моје срце младо узбуркано.

Гледам, природа је све млађа,
Али млађа је једино она
И кô лани спокојна, пламена.

Сваког пролећа она се рађа,
Души дâ мир или неспокој,
А у свему нашу љубав к њој.

(1830)

• С руског препевао Анђелко Заблаћански


Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза