slike pesnika

Михаил Љермонтов – НЕ ВЕРУЈ СЕБИ



Не веруј никад себи, сањару мој млади,
Кô ране, бој се надахнућа...
Оно је – бунило што болна душа кади,
Ил’ ропске душе трошна кућа.
Немој у њему залуд неба знак да иштеш –
То крв ври, или се тело чује!
Што пре истроши живот бригама што тиште,
Разаспи тај напитак што трује!

Ископаш ли у души својој давно свелој,
У заветноме дивном часу
Још непознато, чисто, нетакнуто врело,
Са дивним звуцима у гласу –
Ти немој да их слушаш, ни да им се предаш,
Боље је преко тога прећи:
Не можеш стихом, нити речима од леда
Њихово значење изрећи.

Суочи л’ ти се душа с изненадном тугом,
Ил’ ти с олујом страст пак сврати,
Ни тада никад немој с омамљеном другом
Пред гозбу бучних људи стати;
Горд буди. Стиди се да ма и једног дана
Крчмиш час гнев, час тугу клету,
И да показујеш још гној из својих рана
Кô чудо, равнодушном свету.

Шта нас се тичу твоје радости ил’ сета?
Шта ће нам твоја узбуђења,
Шта ће нам глупе наде твојих младих лета,
Зле јадиковке твојих хтења?
Погледај како раздрагана маса иде
Што устаљену стазу узе:
На празничном се лицу бриге једва виде,
И нигде непристојне сузе.

У ствари, нема таквог у том људском мору
Ког мука једном не савлада,
Ко нема макар једну превремену бору,
Ко је без злочина, ил’ јада!...
Смешно је за њих, веруј, када почнеш клети;
Ти плачеш гласом старог звона,
Кô нашминкани трагичар, кад страшно прети
Машући мачем од картона...




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта