slike pesnika

Густав Крклесц – СРЕБРНА ЦЕСТА



gustav krklec srebrna cesta
Ја не знам тко си? Чуј ме, добри друже,
кад падне вече понад твога крова,
кроз мрак се јави ћук и хукне сова,
а облаци ко јата птица круже
над торњевима села и градова –
изађи у ноћ… иди… Дивље руже
опијат ће те путем. Трн ће цвасти,
отворит очи лопочи на води.
Изађи… иди… Сребрн плашт ће пасти
далеком цестом, куд те срце води.

Ти знадеш и сам да свјетове носиш
у самом себи, и да на дну душе
сја јато звијезда, понори се руше
и – ако хоћеш – олуји пркосиш
олујом, која у твом билу хуји.
Изађи у ноћ. Пјеват ће славуји
у црном грмљу. Жуборит ће врутак.
Над главом ће ти бијела звијезда сјати.
И ако хоћеш, ти ћеш за тренутак
видјети бога што те цестом прати.

Не вјеруј ноћи, човјеку, ни бури
што кида гребен твоје воље. Гази
на путу змију, гуштера на стази,
и буди као путник што се жури
далеком степом зеленој оази.
Изађи у ноћ… иди… Дивље руже
опијат ће те путем. Трн ће цвасти,
отворит очи лопочи на води.

Изађи, друже… Сребрн плашт ће пасти
далеком цестом куд те срце води.



Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза