slike pesnika

Звонимир Голоб – ШУТЊА



zvonimir-golob
Реци нешто,
сјети се,
важно је,
не волим твоја мирна
и шутљива уста.

Будеш ли шутјела
тко ће умјесто тебе
рећи: волим те,
и душо,
и само тебе имам?

Свјетло пада кроз крлетку,
на моме лицу
сјене решетке.

Често мислим
на ону ватру крај обале,
на оно вече,
на она јутра,
на твоју кошуљу,
на стабло руку уздигнутих,
као да моле.

Врати се,
реци нешто,
не познајем више твој глас
и не видим те
ако шутиш.

Коме говорим,
врбама, птици на путу,
крилима што без ње одлазе,
или никоме?

Реци нешто,
реци барем да пече
моја суза у твом оку.

Око без суза није око,
плач је говор самоће.
По њему разликујемо
живе од мртвих.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта