изгубљена и сама на рубу неке шуме
ко рука пружена у било успомене
које куца и пјева и тихо се враћа у ме.
Постојиш, дакле јесам на рубу неке таме,
у птици, води, пијеску, у рају голе дјеце,
у ватри што се гаси, у срцу ватре саме,
у смрти неке руже која се руши у ме
И обоје смо овдје, једно у другоме снови
као једино море, и као галебови.