slike pesnika

Звонимир Голоб – ПОНЕКАД



zvonimir-golob
Понекад ми се чини да сам уморан,
уморан од живота,
од толиких ствари којих нема,
јер тебе нема.

Понекад ми се чини да је тамно
и хладно око мене
и да само ти чуваш нешто
налик топлини.

Толико сам збуњен и не разликујем више
шећер од соли, смијем се кад не треба.
Чудновато је како човјек може бити
беспомоћан, ако је остављен.

Неки дан ходао сам улицом,
али нисам стигао камо сам пошао.
Поздрављао сам непознате људе
и говорио глупости којих се стидим.

Понекад ми се чини да те налазим
пошто сам изгубио
готово све што је било важно,
мислим, за мене.
То су обичне ствари, али не оне,
те обичне ствари,
ја живим с њима сваког дана
и оне ме налазе.

Могу да будем необријан и без кравате,
и да сутим сатима, као дрво.
О чему? Не знам. Дјетињасте мисли
о љубави. И о томе да ме ти волиш.

То ће проћи, знам. Увијек пролази;
рекао је пријатељ, и заплакао.
И он има своју невољу, једнако обичну,
ни он не разликује шећер од соли.


 



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта