све руже свијета, све што ти треба?
Хоћеш ли мора, језера, вулкане,
све моје ноћи и све дане?
Хоћеш ли све што моје није,
хоћеш ли дугу мокру од кише,
да опет буде као прије,
да волиш једном и никад више?
Хоћеш ли срце заувијек, и срећу?
Хоћеш ли љубав моју? Нећу!
Хоћеш ли бол што свуда стиже
до краја срца и до дна меса,
хоћеш ли руку што се диже
док вичеш сам и до небеса?
Хоћеш ли писма којих нема и
празне ријечи што те траже,
и лаж и понор који дријема у
свему што ти она каже?
Хоћеш ли мокар јастук ноћу?
Хоћу ли љубав твоју? Хоћу!