slike pesnika

Јован Дучић – ПЕСМА СУТОНА



jovan-ducic-pesma-sutona
Сутони без шума твојих корачаји, 
И тама без твога шапата, и сати 
Први кад се нема више шта да таји... 
Прве празне стазе кроз рогоз и влати. 

Ова чар чекања празних и без мéне! 
Некад беху у час месечевог сјања 
Само дух и очи тобом испуњене — 
А сад те је пуна сва ноћ очајања. 

Некад чух твој корак или шум одела, 
А сад те ноћ носи у сваком свом шуму; 
Звезде у покрету; мирна светлост бела 
У свим приказима на замрклом хуму. 

Нема твојих стопа путем што крстари, 
Али ти сад идеш светлим просторима; 
И твој печат кобни сад носе све ствари; 
Твоје су сад очи у водама свима. 

Знам да нећеш доћи, а чекам; и маште 
Непознате среће расту у ноћ нему; 
Нећу више чути твоје речи таште, 
Да твој глас свемоћни осетим у свему. 




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта