Зима
је повукла хртове
На
своја јужна ловишта;
Излазе
боје из скровишта
И
насељавају вртове
У иrpи
древне мимикрије,
Кад
свака боја је зелена,
Јер
све је пупољак; жељена
Свечаност
ока се прикрије
У
слутњу, у ишчекивање:
Ружама
плануће живице
Кад
април се преко ивице
Излије;
какво преливање
Ветра
у ватру! Баште су
Распамећене
од кретања
По
векторима свог цветања —
А
делом још од маште су.
Још
једном тај врв у жилама,
На
стрмој косини столећа.
Трепери
сказаљка пролећа
Међу
мргодним силама.
(3. VI
1989)
