Зато се претамним ти гранаш свемиром
Кад цветаш упорно, кад цветаш стидљиво
Прадревних сазвежђа узрујаним немиром.
– Дрвеће безмемо грање невидљиво.
О ноћи последња, о ноћи сабласна,
Када смо пијани бескрајем безданим –
Чему је алема утеха прекасна,
Ти си нас издала осмехом звезданим
– Када смо пијани бескрајем безданим.
Дрвеће безмемо, затреси гранама,
Звездане шапате што слуте лутањем –
Обујми просторе згранутим ћутањем
Дај мрачна заноса, дај свима странама –
– Дрвеће безмемо затреси гранама.