Кад је локомотива пројурила низ поље
последњи пут је месец прошетао низ провинцијску улицу
и ноћни стражар
зора је мирисала на топао леб
на фабричким капијама рађао се дан
освануо је на мосту просјак и његов сан
јесењи облак поцепан
једна жена у болници последњи пут се натегла
и родила сунце –
бели осмех Новорођенчета
све су се градске капије отвориле у тај час
