звијери и птице мирују у лугу,
звјездана кола води Ноћ у кругу,
у логу море без вала почива,
бдим, мислим, горим, плачем; та што жива
мучи ме, свеђ уз слатку ми је тугу:
гњеван и болан водим битку дугу,
тек на њу мислећ, мир се у ме слива.
Тако из једног врела, пуног сјаја,
сада слаткоћу, сад горчину пијем;
једна ме рука рањава и лијечи;
и мукама да не буде ми краја,
стопут се на дан родим, стопут мријем,
толико све ми пут спасењу пријечи.
Превео Никола Милићевић
(За живота госпе Лауре, Сонет 164)