slike pesnika

Франческо Петрарка – РАСУТА ПО ВЕТРУ



francesko-petrarka Расута по ветру златна коса беше,
Што се у безброј слатких власи сплела;
И љупка је светлост без мере горела
Очију оних што сад потамнеше;

Милосна се боја у лицу будила,
Не знам да л` стварно, ил` уз варку пуку;
Кад љубавног огња семе у грудима
Носих, зар је чудо што одједном букнух?

Њен ход не беше ход смртника сваког,
Веђ анђеоског духа; речи њене
Не беху као грла људског звук;

Дух надземаљски, сунце васељене
Би оно што видех: и да није тако,
Не лечи рану то што спласне лук.

Превео Љубомир Симовић
(За живота госпе Лауре, Сонет 35.)


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена. много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.