Лутам цвилећи градоммелодију песме ми незнане;
овде сам се опростила с тобом,
а осврнух се жеље неспутане.
И сретох тад поглед твој, неспокој,
што мирише плимом незгоде,
а град сав у прашини цветној
и младих листова пуних воде.
Свега се одричем – нек се смеју,
подсмех трпети није лако,
али за још један додир очију
одлазећег вредно је и те како.
•С руског препевао Анђелко Заблаћански
