Година шездесет и седма
Кажеш катастрофа
Ал мени на ум падне
Још увек понека строфа
Ко оно мачје гудало
Што се пред ноћ јави мало
Русија онда Русија опет
За мном возови
Пушкин Љермонтов тај глас из груди опет
Док ти крпиш дане
Уз помоћ сунчаних зрака
Пришиваш уз небеса плава
Већ небески твој балкон
Најмлађа кћер кажеш спава
И твоја душа је с њом
Ко с оном што се по Шпанији бави
Ил сина сан продужен притом
Читам а ја читалац сам губав
Ех што нисмо вечерас скупа
Па ништа да приставиш
Пред нас
Звезда млаз светих
Љубав
Све док нас не окупа
Леонид Аронзон, руски песник (1938–1970)
