Походиће пролеће и мене,
Кô и некад уз песама звуке, —
И мутне ће засијати зене,
И кликнуће срце, које вене,
И пружићу малаксале руке.
И кô дажда и над мојој главом
Расуће се и лишће и цвеће:
Ту је зумбул с љубичицом плавом
И ђурђевак са млађаном травом, —
А по свему сунчан осмех леће.
Ал' и суза на очима блиста,
И још уздах за минулим светом:
"О, пролеће, о, младости чиста,
Пошљи мени два, три суха листа,
Окити ме увенулим цветом."
