slike pesnika

Милан Комненић – ЗА НЕУКУ ЗЕМЉУ



milan-komnenic-za-neuku-zemljuI
Дај да ждијемо исту главњу
Ако нас сазва белег оскудице
Где се лице узвисује над водама.
Час је, казују, да се по небу јужноме
И наша отисне песма,
Род вучји да се прене под облачним шесатром
Уоколо док се распирује плева вцизантијска
И клас ватре разведрава неуку земљу.

Да ли јесмо што смо били,
Имасмо ли ове часе још икада под крилима?
Не хајући за оно што нам следи,
Без много вере, зевајући шијом
Попут старих варошана на пецању,
Јесмо ли пред рођајном лозом
Или се крепимо зимљивим лепојкама
Стижемо ли из нутрине зачетног слемена
Када су, иза гора, космати ратари
Раскућили свитање у срцу под липом?

II
Другој приђосмо причи у југовини,
А пут наречен погледом са крста
Беше и оста неслана шала. Јесмо ли
Главе што се рачвају? Дуго смо снили,
Сада се заветујемо аутострадама,
Политици, друштвима, сексу,
Слинимо у аутомобилима, дивљамо
У градовима, сурвавамо привреду,
Док нације њачу у грешној кострети.

Оно што је било буја ли и нама
Или сахне? Јарчев воњ надражује

Надлештва, бразготине историје;
Гле, дактилографкиње се свлаче
И теше јунске на хотелским чаршавима,
А свеци и иконе зуре са екрана
Неспретни у часу кад их покаже камера.
Оно што је било да ли се разраста
У овој сувоћи или посустаје?

Сада смо ту, давни је пред нама пут
И поново на крст, уколико је радост
Пригрлила. А младост коју небо греје
Засведочиће по голубу, слову ведром,
Јаловост своју да узгајамо
У изобиљу болесне наде.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта