И путовао си
да би се боље изгубио:
бела стабла, зловољна језера,
нахерена лица.
Путовао си као што се плашимо живота:
од тајне до тајне,
потом од душе до душе, по вољи ветрова.
И често си
путовао у месту
пред својим рукама, испред свог чела.
И себе си видео
с мртвом птицом на уснама:
ниси могао да заволиш себе.
*
Са песмама у џепу,
возом одлазиш до неке паланке.
Идеш од гробља до гробља
и на сваки надгробни камен
положиш
пречиста и злобна твоја певања.
Не знаш да ли ће их читати мртви,
али си сигуран да ће ноћу
богови и богиње
о њима бити обавештени.
*
Касније,
обешене књиге, мртве речи,
ти зидаш некакве дворове од белог мермера.
Касније,
удављени разум, избрисано сећање,
рећи ћеш кометама
да оставе на твом прагу
своје гајде.
Касније,
пријатељи ће ти поклонити врт
да узгајаш једнороге.
•С француског превео Слободан Јовалекић
