Мисли пролазнице
огледале су се у излозима.
И речи нетражене
проналазиле се
у својим промишљеним
и осетљивим бићима.
У кратким ћутњама
готово да се могао
зачути звук сличан
оном кад се склопи
сигурносна брава.
Кад деца су
на љуљашкама.
И хладна голубица
на сувом длану.
Кад ствари напокон
налазе своје место.
Светло и озрачено.
Као изненадно
пресељење оних
што никуда не путују.