slike pesnika

Светолик Станковић – ПУТ КОЈИМ СМО МОРАЛИ ИЋИ



Рекли су нам
Из ваше недођије
Само овај пут води у свет

Крените њиме, одмах
Не часите ни часа

Кренули смо по ноћи
Још буновни од сна
Крмељивих очију
Празних стомака
Пуни оптимизма и наде 
Иђасмо дуго и стално
Прођоше године, деценије
Ми смо још увек ишли
По сунцу и киши
По снегу и мећави
Ишли смо и падали
Устајали и настављали

Многи не устадоше никада
Још им се кости беле
Разбацане поред пута

Прелазили смо
Равнице и брда
Планинске превоје
Прелазили смо
Кланце и долине
Мочваре, ритове и реке

Наиђосмо на велику
Набујалу воду
Никако да је пређемо
Подавиће се нејач и старци
Кренусмо на исток
Да је некако избегнемо
И наставимо пут

Не! Дрекнуше на нас
Не смете на исток
Тај пут није за вас 
Кренусмо преко велике
Набујале и мутне воде
Утопише се деца
Жене и старци
Пострада нам мал
Не мари, што претече
Настави путем којим се мора

Оне што посумњаше
У пут којим идемо
Бацисмо у провалије
Вођама певасмо оде
Захвални што их имамо
Узвраћаху нам храбрењем
Обећањима и оптимизмом

Болесни и рањави
Стигосмо пред крај пута
Радости нашој
Не бејаше краја
Још се не нарадовасмо
И вођама не захвалисмо
Колико ваља и треба
А неко наглас завапи
Људи, видите ли
Шта пише на оној табли
Поред нашег пута

Не верујемо уморним
Сањивим очима

„Овај пут не води никуда.
Вратите се својим кућама”

Окренусмо се назад

Пута више није било
Ни напред, ни назад
Наших кућа такође

А од вођа ни трага, ни гласа



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта