облака зимни и мраза нема,
и мен' је ведро, о хвала Богу!
(Коме се свагда ја молим крепко)
па сад весела певати могу;
доброга оца очима гледам,
од милог брата писманце читам;
честита сестри мило пролеће,
веки к' оно што ласта долеће,
и он диже на зеље крили
спуста се овде у нас до' мили,
рука за руку с' својим сестрама
ходи за цвећем оним пољима
лепо је овде, ал' мили брате
поље куд ходаш боље је за те,
јер њиме цвета онако цвеће
које на јесен увенут неће,
гледај да доста набереш тога
да будеш врсни син твога рода.
1851.
