Из живота наших врлих предака,
племенитих поткарпатских грађана:
– Стари Словени бавили су се ловом, риболовом
Пчеларством и – ситним крађама…
Ух, ух…
Шта то чух!
Па зар су и то знали…
– А шта су крали?
Е, то је већ тајна
Коју чува месец кад после поноћи сја.
Али њихове су крађе биле јавна тајна,
О томе се и до данас понешто зна.
На пример, крали су један од другог рибице беле
Које су непрестано пецали на удицу, отпрве;
(Једном је један старац украо од суседа две пчеле),
Са трпеза, после ручка, поткрадали су мрве;
На све стране дизали лукове и стреле,
И још, за време пецања, један другом
Из дрвених зделица крадуцкали су црве.
Свакакве људе ова земља рађа,
Било је, богме, и тежих крађа:
Деда Вуин, онај што је имао косу као пласт сламе,
И становао у најгушћем шипрагу поред Дњепра,
Једне мрачне ноћи, потпомогнут од таме
Украо је Радгуну најдебљега вепра.
Што то чух!
Озбиљни старци, имају и браду,
– Ух, ух… –
А понекад краду!
Не верујете ми? Мислите да се бавим ситним интригама
Ко какав дворски ћата?
Не, ја сам ово читао у неким пожутелим књигама,
А највише ми је шапнуо један пролећни ветар,
Који је и у четвртом веку нове ере
Живео иза планине Карпата…
