slike pesnika

Јованка Хрваћанин – СЛУТЊА



Два лијепа плава дјевојачка ока
Посљедњим погледом брод поносан прате,
Као да би хтјела да га натраг врате;
Јер тко зна што снује пучина широка —
И навиру сузе у два плава ока.

"Зашто су му биле тако мутне очи,
Што задрхта рука кад марамом ма'ну,
Зашто се на другу загледао страну,
Зашто тако брзо у чамац ускочи?
Као да је хтео да сакрије очи!

Што је, што је њему? Зар први пут плови,
Зар први пут креће на далеке путе?
Ил' његове тамне очи нешто слуте
Кад их не весели море ни бродови,
Зар му је то први пут да тако плови!

Није лепршала бијела марама,
Тек што једном махну, па му рука клону,
И марама паде, заплива, потону,
И болан се осмјех следи на уснама,
И он покри очи објема рукама."

Отпловила тако лађа пут истока,
Већ нестаде давно са видика брода,
Под прозором тамна таласа се вода,
Ал, још увјек гледе два лијепа ока —
И ако је пуста пучина широка.

Објављено у часопису "Мисао" 1919– 937, Београд.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта