Лаган и сладак беше дан над нама,
слатке и лагане беху тмине
када моје шаке не ловише једна другу
у очају, већ у љубави твога тела,
које је ницало између њих.
И када сам продирао у тебе
изгледало је да би голема срећа
могла бити измерена прецизношћу
оштрог бола. Брзог и горког.
Лагане и слатке беху тмине.
А сад горке и оштре као песак -
„Будимо разумни“ и сличне псовке.
И што се мање волимо,
више говоримо,
речи, реченице, дуге, уредне.
Да смо остали скупа,
могли смо постати тишина.
Превели Давид Албахари, Милош Комадина и Раша Ливадa
