slike pesnika

Јан Скацел – ВАЗДАН



Неуморно, ваздан, веје снег,
као да су хулигани
пивским криглама убили
лабуда на небесима
и тужно перје пада доле.

Толико се бојим тишине, која иде до немости,
тишине на дрвећу и вечности,
која се преместила у људе.
И ни за нокат се не стидим
своје зебње, боже, ти то бар знаш.

Тишина пада на мене, без речи,
као узалудна туга,
иако смо за њу способни,
и лепу реч чекамо,
док напољу пада.

А ваздан је све даље и горе.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта