slike pesnika

Јан Скацел – ВАЗДАН



Неуморно, вазда, веје снег,
као да су хулигани
пивским криглама убили
лабуда на небесима
и тужно перје пада доле.

Толико се бојим тишине, која иде до немости,
тишине на дрвећу и вечности,
која се преместила у људе.
И ни за нокат се не стидим
своје зебње, боже, ти то бар знаш.

Тишина пада на мене, без речи,
као узалудна туга,
иако смо за њу способни,
и лепу реч чекамо,
док напољу пада.

А ваздан је све даље и горе.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта