slike pesnika

Вилфред Овен – УСНУО



Под шлемом, баш уз ранац туда,
За веђе сан га узе и на леђа свали,
Након много дана и бдења и труда.

Тамо, у срећна времена док спава,
Смрт га за срце узе. Уз дрхтај отежали
Живота баченог који подрхтава,
Снене руке и груди још клону дрхтави.

И крв се полако тад слије пузава
Од олова туђинског, ко на стази мрави.

Било да су дрхтаји бујних крила пали
На сан тешки и мисли што за звездом сежу,
На јастуку горе, што богови су ткали,
Изнад облака и оловне суснежице,
И ветрова што режу,
Ил’ да олује крхко, наквашено лице
Збуњују све више у муљу ниско палом,
А са сивом травом у једно коса спусти,
Ил’ с пољима узораним, жицом зарђалом,
Ко зна? Ко се нада? Ко пати? Да прође пусти!
Он спава. Без хладноће, трепераво мало,
Док свако од нас што бдије, авај, не заусти!

Превод Бојан Белић



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта