да жар подјари и да узме нож.
Обојица су овде дошли. Исак
први пут тада проговори: „Оче,
видим, припремаш ломачу и челик,
зар ћемо јагње принети на жртву?“
Тад Аврам приђе, спута га ремењем,
баци y опкоп, клече крај ватришта
и нож потрже да закоље сина.
Кад, ето доброг анђела са неба,
рече му: „Мируј! Остави младића,
не учини му нажао. Већ види,
тамо се роган у густиш заплео –
понуди овна, замену, на жртву.“
А старац хтеде да жртвује чедо,
семе Европе, сво: једно по једно.
Превод Бојан Белић
