Лежећи у мрачном тлу дуго,
И они што вену сред ратне прашине
Вену лепше, душе им расцвета туга.
Као племенитих жена бисери
И потамњени, на трен предани
Сланом мору као храна,
Многи се врате сјајнији но што су били.
Ал’ шта са онима доле сахрањеним,
Где нико не може прићи њима.
Који ће
Мрачни занавек под ратним безданом бити?
Превод Бојан Белић
