Мој живот пуст, без вере,
У души осетим тада, нешто скривено, тајно,
И струне затрепере.
Затрепте лаке струне; гласи им звоне сетно;
Плачу судбину моју:
Животу негда живом, у доба лепо, цветно,
Самртну песму поју.
Тихо, безгласно, немо оплакују ми струне
Скрхане лепе снове;
Са очајне ми душе крупне се сузе круне, -
И то се песмом зове …
