У очима отвореним док спавам ко дете
Ко кроз прозор видела си ведрином удеса
Смрт на крсту сан у гробу тужне тридесете
Мати моја сиротице из Вилова дола
Када си ме откопала из снега ко дете
Угледа ли Неовдашња кроз копрену бола
На јагњету плаштаницу оне тридесете
Мајко свима Богомајко Царице Небеса
Рушна сузо у пурпуру унапред се сети
Венци оцта капља чавли јемства за чудеса
За кога ћу васкрснути моћних тридесетих
Мати хумко из Хуманине удата за старца
Посвећујем и кад хулим чим се снега сетим
С анђелима теби поје прашчица и тварца
О Христовим ко о својим чистим тридесетим
