А Арханђела стрпали у жицу
А још се свећа није угасила
Ни прво слово спало на ижицу
Посустали су тиморни пејзажи
И усахнуло врело у Острогу
Кад лажна звезда у небеској кажи
Проказа јагње иза леђа Богу
У проказању кривоклеци пишу
Да ће још једног за све да разапну
И све за једног А кад се упишу
До Јуде нека себи омчу запну
Јер од поноћи Бели Вук нас двори
И не да да нас чаће мимоиђу
Виј вука није молитва на Гори
Не чека свеце с иконе да сиђу
Ни анђелима да узрасту крила
Ни Аранђела да повади мача
Над веком му се сенка издужила
И одвојена од тела корача
