Не шума него црква звјездано кубе неба
Од највише планине до агарјанског друма
Од сватовскога гробља до пексинова греба
Низ кланце и јаруге низ поноре и драче
Гдје црноризац гавран још поје и кад гаче
У тој пространој порти хумке су голубњаче
Сјајкају у зренику чим се небеса смраче
У виловоме долу прислуживо сам и ја
На круни од китине сребри се крет од иња
Не реци вјетар пуше то хуји литургија
Борова калуђера и јела монахиња
Крај наметне гомиле читај кад озго сине
Здѣ лежи грешни дијак рашовић од старине
