Што зрачи јарким обасјањем,
Не молим за спас пред тешком битком
Ни са захвалношћу ни са покајањем.
И не молим се за своју душу безвредну,
За душу путника без игде икога,
Већ да препоручим девојку једну племениту, чедну
Топлој Заступници света леденога.
Окружи срећом ту душу достојну,
Дај јој сапутнике пуне оданости,
Младост радосну, старост спокојну,
Срцу добродушном свет без опасности.
А кад се живот приближи свом крају,
У јутро шумно или ноћ безгласну,
Ти најбољег анђела ка њеном лежају
Пошаљи да прими душу јој прекрасну.
С руског превела Љубица Несторов
(Из часописа Суштина поетике, број 62, 2019)
