slike pesnika

Михаил Љермонтов – КАДА СЕ ТАЛАСА ПОЖУТЕЛА ЊИВА



Када се таласа пожутела њива
И свежа шума бруји од звука ветрића,
У врту се скрива недозрела шљива
Под дивном сенком зеленога лишћа;

Кад попрскан росом слатко мирисавом
У румено вече или у цик зоре златан и светао
Ђурђевак под жбуном рано процветао
Мени поздрав шаље сребрнастом главом;

Кад студени извор низ падину своју разиграва снагу,
Погружен мислима у немирне снове,
Он мени мрмори тајанствену сагу
О мирноме крају одакле долази и који га зове;

Тад крај је у души немирима сивим,
И боре нестају све са чела мога,
Ја срећу на земљи могу да доживим,
И на небесима тада видим Бога.

С руског превела Љубица Несторов
(Из часописа Суштина поетике, број 62, 2019)

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.