И свежа шума бруји од звука ветрића,
У врту се скрива недозрела шљива
Под дивном сенком зеленога лишћа;
Кад попрскан росом слатко мирисавом
У румено вече или у цик зоре златан и светао
Ђурђевак под жбуном рано процветао
Мени поздрав шаље сребрнастом главом;
Кад студени извор низ падину своју разиграва снагу,
Погружен мислима у немирне снове,
Он мени мрмори тајанствену сагу
О мирноме крају одакле долази и који га зове;
Тад крај је у души немирима сивим,
И боре нестају све са чела мога,
Ја срећу на земљи могу да доживим,
И на небесима тада видим Бога.
С руског превела Љубица Несторов
(Из часописа Суштина поетике, број 62, 2019)