slike pesnika

Михаил Љермонтов – КАДА СЕ ТАЛАСА ПОЖУТЕЛА ЊИВА



Када се таласа пожутела њива
И свежа шума бруји од звука ветрића,
У врту се скрива недозрела шљива
Под дивном сенком зеленога лишћа;

Кад попрскан росом слатко мирисавом
У румено вече или у цик зоре златан и светао
Ђурђевак под жбуном рано процветао
Мени поздрав шаље сребрнастом главом;

Кад студени извор низ падину своју разиграва снагу,
Погружен мислима у немирне снове,
Он мени мрмори тајанствену сагу
О мирноме крају одакле долази и који га зове;

Тад крај је у души немирима сивим,
И боре нестају све са чела мога,
Ја срећу на земљи могу да доживим,
И на небесима тада видим Бога.

С руског превела Љубица Несторов
(Из часописа Суштина поетике, број 62, 2019)



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта