slike pesnika

Луј Арагон – ПЕСМА



Љубави моја не реци ништа више
Остави нек падну обе ове речи у ћутање
Као камен дуго глачан између дланова мојих руку
Као камен хитар и камен тежак
И дубок својим падом кроз наш живот
Дугим путовањем и ништа не сусрећући до само понор
Тај бескрајни пут без шума да трајање
И неспечавање никакве далеке воде рада ужас
Никакве површине додирнуте никакво одскакивање од препрека
Ништа до универзум који треба достићи и ја те узех за руку
Никакав ехо све пада и узалуд сам ћулио уво
Ништа чак ни уздах ни синкопа звука
И уколико више пада и пролази кроз тмину
Утолико вртоглавица расте и ноћ је све бржа
Ништа до само захуктали терет.

Превела Мирјана Вукмировић


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта