Где свој ход не препознајемоСтранци јесмо
Но ми се не умемо до грла закопчати
Пред страшним усудом
У светлост посегли дан љубимо
Пунећи очи стрелама
А очи су наше снег мрака
Који носимо
(Из књиге На крају тишине, 1979)
Драгиња Адамовић – ***
Где свој ход не препознајемоСтранци јесмо
Но ми се не умемо до грла закопчати
Пред страшним усудом
У светлост посегли дан љубимо
Пунећи очи стрелама
А очи су наше снег мрака
Који носимо
(Из књиге На крају тишине, 1979)
Можда вас и ово занима
