Да се барем на трен винем над злодолом
Пробао сам кришом са врх сламног пласта
То што чине жуна чешљугар и ласта
И летео сам како летим у сну
Пре но бедно тело о ледину љусну
Нашли су ме ловци у перју и блату
И донели кући с крилима о врату
Бива мада ретко окрилати душа
Но тело се сада чак и шетње гнуша
И уз басамаке посрћем и стењем
Свршено је канда с летом и успењем
Не ничу ми крила пре ће реп и папци
А још лете вране и мутави врапци