slike pesnika

Ђорђо Сладоје – ЈАВИЧ



Наврати у Горње, и Доње Храсно,
И у Пребиловце, мада је већ касно.
Тражи Козомору, Ћука, Домазета...
Они су овамо, скоро сваког лета,
Излазили бежећи од неке напасти
Које се ни ти, канда, нећеш спасити...

Њих нађи и питај, они знају причу
О праведној води –  о врелу Јавичу
Са којег нико ни кап не окуша
Осим чиста, светла и невина душа.
Жедноме, а грешном, земља српске врело
И хукне грохотом кроз камено ждрело,
А на згранутог и слеђеног створа
Аждахино око бјецка из отвора.

Ту је последњи пио Свети Сава,
Одонда тек ретки, кришом, покушава,
А ми пијемо, ко и свака стока,
Жабокречину и Посраног потока,
Из пишталина, слатина и млавки.
А ти ме питаш зашто смо овакви.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта