slike pesnika

Александар Јовановић – УСПОМЕНЕ



I
Љубављу је жарком, страсном,
кô подневно врело сунце,
просијала душа моја,
смерна, тиха, насмејана,
па мишљаше у заносу
да ће вазда тако сјати.

Но претрпе силан удар,
јачи него удар грома
што у лето земљу бије,
па је и сад на њој рана,
бол и туга кад се сети
успомена прошлих дана.

Очи више сузне нису,
вратио се онај осмех,
али душа јоште боли...
јер не прође смртна рана,
а ни сладост кад се сети
успомена прошлих дана.

II
Минули дани и успомене болне,
зашто ми до данас раздирете душу?
Знате ли за опрост ил' за милост благу?
Скачете на мене ко разјарени лав
спреман да растргне и прождре јадни плен...

Ох, сећања пуста и прошлости бурна,
вратите кормило мојега живота
у нејаке руке којима вас створих!
Ово срце које с осећајем бије
жели још да живи, жели још да воли…



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта