зачух, неко плаче усред вреве света
и говори речи пуне тешког бола:
"Мртва је у мени девојчица она!"
То није могуће, мисао ми рече,
та у свима нама живи неко дете!
Иди, утри сузу и реци јој: "Мала,
није она мртва, можда само спава."
Али не изустих то што сам хтео рећ
када видех лице светло као дан, већ
што приличи души благој као зора:
"Жива је у теби девојчица она!"
Посвећено К. Л.
