slike pesnika

Александар Јовановић – МОЛБА



Знате ли ко сам ја, оче, мајко, сестро?
Чиста здела споља, изнутра прљава.
Ох, да ли знаш ко сам, мој вољени друже?
У свакој прилици маска намештена.

Као окречена гробница сам сада,
што је споља лепа, а мртвак унутра,
и каква ми, онда, преостаје нада
на бољи живот и неко боље сутра?
Истинити живот у Богу је Христу,
а боље сутра труд је на очишћењу,
света нада да ће душу моју чисту
милостиви Господ привести к спасењу.
Ал' ништа од тога не може да буде
све док се не сазна за право моје ја,
лекар лечи само рану коју види,
не и ону која брижљиво се скрива.

Кад бих рекао неком оно што јесам,
кад бих му отворио врата срца свог,
да види оно са чим дуго живим сам
и да сазна оно што знамо ја и Бог…
колико је тешко бреме које носим,
колико је страшан, болан и крвав бој,
колико су љуте муке што подносим,
колико је мучан воловски јарам мој...
да л' би љубав тог човека ослабила
или би ме љубио исто ко и пре,
да л' би побегао главом без обзира
или би разумео душу која мре?

Јер се бојим да ви не волите мене,
него илузију коју сам створио,
у добром светлу представљајући себе
када сам се за вашу љубав борио.
Нисам лицемеран ко фарисеј злобни,
не купујем добротом испразну славу...
Кад бисте само знали усуд мој кобни
и колики стид ми је покрио главу…
Љубите ме, зато, оче, мајко, сестро,
родбино ми драга, пријатељи моји,
љубите ме, зато, таквог какав јесам,
јер и моје срце безусловно воли.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта