slike pesnika

Александар Јовановић – МОЈА ВЕЧНОСТ



Отима се душа из малених груди
к теби, мили, када поред мене ниси
и жуди силно да усне твоје љуби
и као ђердан да о врату ти виси.

Засузи ми око од радости тихе
кад у срце дође слика твога лика...
Чувај ми га, Боже, господару силе,
милошћу која на светима је била!

А када те видим, најмилије моје,
блесне ми у глави помисао с неба:
време је док чекам плаве очи твоје,
вечност кад их душа у смерности гледа.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта