од земље до звезда,
губимо се у простору
од земље до главе.
Међупланетарно је
од туге до суза.
На путу од лажи ка истини
престајеш да будеш млад.
Засмејавају нас млазњаци,
та раселина тишине
између лета и гласа
– као светски рекорд.
Постојали су и бржи летови.
Њихов закаснели глас
буди нас из сна
тек после много година.
Одјекнули су повици:
Невини смо!
Ко то виче? Трчимо,
прозоре отварамо.
Глас се нагло прекида.
Напољу звезде
падају, и као после салве
малтер са зида отпаде.
• Превела Бисерка Рајчић
