slike pesnika

Вилијам Шекспир – СОНЕТ 108



vilijam-sekspir-sone108Шта може ум мој пером да напише
Да душа реч већ није рекла своју?
Шта да се рекне и ново и више
Да ми изрази љубав и чар твоју?

Ништа, мој друже. Ал изјаве ране:
Да си мој, а ја – твој да сам, говорим
Као молитву, реч по реч, кроз дане.
Јер, кад је вечна љубав којом горим –

Она је нова, иако је стара;
Ко пре – дубока; бора јој не шкоди,
Ни зуб времена – јер она претвара

Старост у слугу и на то је своди.
Она као наново рођена
Кад остарелост мисли да је – сена.

• Препевао Стеван Раичковић




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта