У шетњи поред рекеСретох сунце давнога лета.
Није ме препознало.
Угледах лице бола,
Док прелази улицу.
Маше ми, препознало ме.
Насмејано небо жали се
Отежалом септембру,
Што не умем да насликам
Све његове валере.
Распевана шева у високом узлету,
Жури да објасни,
Моје слепило за боје,
Мирне јесени пожутеле
Од давних успомена.
Живот!
То је само краткотрајни
Траг метеора на ведром небу
