Не знам када И где смо се срели
Мој живот и ја
Рекао бих
Стари смо знанци
А све више
Један другом
Постајемо странци
Пловим кроз дубине
Сопства
На таласима Моцарта
Кроз даљине
Врелих лета
Топлих киша
Зрелог жита
Које плеше
Разигране јулске
Валцере црвених
Булки
У загрљају топлих
Ветрова
И ево, ово јутро
Са бисерјем росе
Са сањивом маглом
Понад троме Мораве
Отићи ће заувек
Куда?
Ко то може знати?
Биће још роса
Биће још магли
Али никада више
Овога јутра
Што клизи
Као зрно песка
У клепсидри
Осећам
Ја и мој живот
Иако давни знанци
Све више
Један другом
Постајемо странци
