slike pesnika

Светолик Станковић – СПАВАЧИ



Мојој генерацији

Спавали смо, а да то нисмо ни знали.
Сањали смо лажне снове, приморани.
Неки међу нама будише се понекад,
Поново смо их брзо успављивали.

Уместо пилула за спавање имали смо
Новине, радио и телевизју, са музиком.
И дуге, дуге дискусије плаћених лажова.
Нисмо штедели громке аплаузе, у хору.

Пробуђени заспаше дубоком омамом.
Многи се никада више не пробудише.
На радост стражара што бдију у ноћи,
Над нашим сновима, да буду ружичасти.

Дође време буђења, пуно мамурлука.
Месец бејаше пао иза далеких гора.
Сунце је каснило, залутало на свом путу.
Око нас хаос спавача, уснулих давно.

Бујице са гора и планина пожурише,
Да наше Аугијеве штале доведу у ред.
Ветрови са далеких мора успротивише се.
Злогука птица у ноћи певаше, “касно је, касно”.


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза