Видиш ли Србијо да тавориш мучне, неизвесне данеДокле ће на тебе кидисати белосветске але и вране
Непрестано предеш приче о великој, славној прошлости
И окрећеш главу од, лажима прекривеној, стварности
Зар не видиш да се опет на високо подигоше сутерени
Са већ нам знаним знамењима, црним, жутим и црвеним
Помешани у твом лонцу помрчине, да их народ лакше свари
Пришипетље, незналице, камелеони, апсурдне чине ствари
Србијо, лажу те сви што ти се гласно куну, за спасиоце нуде
Похлепни и саможиви, ни брига их није како ће теби да буде
Прихвати своју децу, која ти све дају, одбаци лаже и пралаже
Ослони се на умне и часне који много вреде, а тако мало траже
Има ли таквих, где да их нађем, питаш се у чуду, готово без наде
Има их има, са олимпијада доносе злато, оне умне главе младе
Само напред, смогни снаге, закорачи храбро, схвати задњи је час
У њима, само у њима будућност је твоја, у њима једини је спас
