logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Светолик Станковић – МОЈА СРБИЈА



Моја Србија, то су она снена јутра давних лета
Кад мајка доноси пуно крило јабука, петровача.
Моја Србија, то је јутарња роса на цвећу и трави
По којој газимо босим ногама, радосни, насмејани.

Моја Србија, то су расцветале трешње и перуника
Оштри звон мотике о стврднуту земљу, хранитељку.
Моја Србија, то су снопови жита око стожера на гумну
Тешки волови који газе по њима, почињње вршидба.

Моја Србија, то је хлеб наш насушни од новога жита
Рукама жуљевитим створен, знојем и сузама умешен.
Моја Србија, то је мирис старе школе и штампарске боје
У јесен пуну књига, сунца, дугих сенки и дарова земље.

Моја Србија, то су учитељи, млади, лепи и несрећни
Прогоњени од друга из среза, којем су се замерили.
Подсмевали се његовим шупљим фразама и паролама
У времену кад се паролама није смело подсмевати.

Моја Србија, то је млада комшиница природна лепота,
Украс и понос нашега краја, лепша од језера и планина.
Моја Србија, то је звоњава са цркве, уочи Ивањдана,
Биљобера, пуног звонкога смеха девојака и младих жена.

Моја Србија, то су плави виногради отежали од грожђа
И орао што слободно кружи далеко на високом небу.
Моја Србија, то је тихо гргољави поток између брегова,
Са којег пијем воду, расхлађујем се и сањам далеке снове.

Моја Србија, то је умилни звук меденице у предвечерје,
Мужа оваца и крава, снажни млазеви топлога млека.
Моја Србија, то је порезник који изводи краву из штале
Због неплаћеног пореза, и плач мајке поред огњишта.

Моја Србија, то су псовке оца упућене држави која узима
Сељаку хранитељку, узданицу и ортаку на њиви, у шуми.
Моја Србија, то су приче стараца о минулим временима
Ратовима, страдањима и смрти која нас стално походи.

Моја је Србија гробље њених најоданијих синова и кћери
Њихове су кости вредније од свакога злата, сваке руде.
Моја Србија је нећу, не пристајем да ме гази олош свака,
Никада није посегнула за туђим, никада није тлачила.

Ви, који бисте да ми промените свест, да ми избришете
Историју, традицију, баците под ваше охоле чизметине
Моју веру православну, отмете храмове и светог Саву
Залуду вам посао. Не постоји таква Србија. Неће је бити…


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта