у млазу ко чесма што ритмички грца.
Чујем је гдје с другим мрмором се лије,
ал' узалуд тражим – ране видјет није.
Кроз град тече шумно, пролазе затвара,
од плочника уз пут оточиће ствара,
својм тамним соком све створове поји,
и природу цијелу црвенилом боји.
Тражио сам често од вина варава
да за дан успава страву мога духа;
ал' вино брису вид и оштрицу слуха!
У љубави исках мелем заборава;
но љубав је за мене душек од иглица
начињен да гаси жеђ тих окрутница!
•Превео Анте Јуревић